Блага Марија

Невероватно је велики број цркава и манастира које су Срби градили на обалама Млаве, Реасве, Раванице и Црнице. Међутим ни један се не може упоредити са лепотом и амбијентом некадашњег средњовековног напоуштеног манастира Петруша (женски род) за који се претпоставља да је био Метохија оближње Раванице.

Приликом поселте Петрусу и Петруши, Феликс Каниц је дао и описе живописа. Тако је на лунети изнад улазних врата цркве видео живопис са представом Св. Огњене Марије са по два светитеља са стране. За остали део живописа  је констатовано да је јако оштећен. Црква по архитектури грађена по узору на Хиландарску цркву и Каниц јој је дао епитет “најлепша црква у Србији”.

Легенда каже да су на овоме месту за време сабора 30. јула у очи манастирске слава Св. Огњена Марија, Турци направили заседу и погубили све присутне вернике. Крв је толико замутила реку Белицу a нерод je од тог дана крсти и даје јој име “Црница”.

Хронологија разарања манастира и града Петруш се највероватније догодила у време похода Мусе када је опустошена комплетна источна Србија. Манастир Петруша се уопште не спомиње међу манастирима Крушевачког санџака у 16. веку, што значи да је запустела одмах после 1459. год. или најкасније 1516. год, када се врше први пописи манастира.

Изнад манастира узводно, а са леве стране реке налази се извор воде који извире из стене у пећини, који се у народу зове Паклиш. Вода је константне температуре и лети и зими и износи око 8 степени, а по легендама лечи болести коже.