Соко град

Феликс Каниц је у свом делу “Србија: земља и становништво од римског доба до краја XIX века” Соко град описао (ово парафразирам) као један од најлепши примерака српске средњевековно феуудалне грађевине која је јако добро очувана. Влада ту у том кањону Моравице нека специфична и мистична атмосфера  коју је немогуће не осетити кретањем пут твржаве.

Да ли Соко град, Соколац или Соколница није лако кроз историјске изворе баш прецизно утврдити нити има превише података. Спорног имена, по старој историјографији град на југоистоку Србије једино се помиње код Константина Филозофа, у вези са походом принца Мусе на српску Деспотовину 1413, у којем се помиње да је у том подручју ухватио побуњеног војводу Хамзу и послао га у Једрене а становништво раселио јер су били на страни српског деспота. Муса затим крену у српске пределе и заузео Болван, Липовац и Сталаћ а у походу су страдали Копријан, Крушевац и Петрус. Све је извесније да тај опис одговара описима тврђаве која се налазила у селу Градиште југозападно од књажевца. Међутим, Александар Дероко је дао кратак опис тврђаве коју је називао Соколац и за коју је сматрао да је иста коју је Константин Филозоф описивао:

“Град је саграђен у једном завијутку Моравице, на стени која се с једне стране надноси чак и преко вертикале. Град има два дела: на највишој тачки је ужа тврђава а испод ове, на платоу, доњи пространији део. У вишу тврђаву улазило се кроз кулу а на другом крају, према брду, израђен је уместо куле висок штитни зид (са отворима за топове). У томе ужем делу града налази се још очувана цистерна за воду усечена у стени, каменом засведена а у четири угла виде се керамичке цеви за довод кишнице. Град је прилично добро очуван”.

Чињеница је да је Соко град био како античко тако и средњовековно утврђење које је неизменично у различитим историјским периодима било активно. Не усуђујем се да без знања било шта пишем пошто ипак нисам довољно истраживао ову тему која дефинитивно заслужује више пажње.